Somborsko pevačko društvo je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano 1870. godine na neodređeno vreme koje organizovano i trajno neguje umetničku, narodnu, vokalnu i instrumentalnu muziku. Pod krovom Društva trenutno deluju sekcije: Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva i Gradski dečji hor Šareni vokali.
Somborsko pevačko društvo kao Udruženje građana ima svoju Skupštinu i Upravni odbor od 5 članova. Društvo trenutno broji 112 članova. Odluke od važnosti donosi predsednik Upravnog odbora u saglasnosti sa Upravnim odborom. Volonteri u akcijama i programima Društva su svi članovi Mešovitog hora Somborskog pevačkog društva i roditelji najmlađih članova Gradskog dečjeg hora Šareni vokali.
Naša misija
Obrazovanje i kultura idu zajedno. Kultura ide i pre. Ako ona kaska, udovoljava ukusu masa ili neke osrednjosti, onda ne napreduje, čak stagnira. Mladima treba nametnuti ukus, jer se tako obrazuju. Umetnička muzika mora da komunicira i to je zapravo misija Somborskog pevačkog društva.
Bitno je da se krug muzičkog obrazovanja, pored ustanova, proširuje i na amaterska društva i organizacije sa preporukom svima, a pre svega finansijerima i nadležnima za kulturni razvoj i omladinu, da prepoznaju značaj ovakvih investicija za sve kategorije stanovništva, ali pre svega za mlađu populaciju.
Naša kuća
Retko koje Građansko društvo u Srbiji može danas da se pohvali da je vlasnik svoje zgrade i to punih 110. godina. Velikom zaslugom tadašnjeg predsednika Društva Dr. Jovana Joce Laloševića kupljena je sredstvima članova, građanstva, znamenitih Somboraca, organizovanom lutrijom i naravno kreditom koji se otplaćivao izdavanjem prednjih poslovnih prostorija i stambenog prostora. Nakon konfiskacije izvršene 1959. godine naše Društvo ostaje bez prednje zgrade i ostaje u dvorišnoj zgradi sa dvorištem.
„…Kuća je, po kazivanju starijih ljudi, starodrevna. Ali je jaka kao kakva tvrdinja. Zidana je od tvrdih, velikih opeka, u ono vreme samim malterom lepljena i još utegnuta gvozdenim šipkama. Ova kuća bila je kadgod svojina vladike bačkog potonjeg mitropolita karlovačkog Mojsija Putnika (1728-1790), potom Stipe Zomborlije, trgovca somborskog, pa onda Somborske trgovačko-zanatlijske banke i napokon Mađarske agrarne banke, od koje je prekupilo naše pevačko društvo za 140.000 kruna. Kuća je na boj (kat.). Iznad krova se čita natpis od velikih slova: SRPSKI PEVAČKI DOM. Dole sa ulice su prostorije za prodavnice, a u gornje, vidne, čiste, prostrane i lepe lokaliteta uselila se Privredna štedionica. U dvorištu se nalazi zasebna kuća. U tu kuću sa tri sobe smestilo se pevačko društvo. Jedna je soba za pevačku školu, druga za arhivu, a treća za sednice.“
Novine Sloga, 1911., br. 43, Srpski pevački dom
Strategija razvoja društva
Strategijom razvoja Somborskog pevačkog društva predviđeno je kompletno uređenje dvorišta i zgrade Društva. Uređenje podrazumeva: racionalizaciju organizacije prostora, multifunkcionalni prostor u kom se održavaju kulturno-obrazovni program i koncerti, govorno-muzički programi, predavanja i gostovanja. Somborsko pevačko društvo stvaranjem maksimalnog komfora i humanog ambijenta, karakterističnim vizuelnim identitetom, promoviše svoje prostorije kao mesto okupljanja dece i mladih koji bi se bavili umetnošću. Strategija razvoja Društva ogleda se u kreiranju Centra za neformalno umetniöko obrazovanje.
Rekli su o horu
A evo šta su neki od članova Mešovitog hora rekli o pevanju u horu: